Најпознатија мантра из унутрашњости.
Нема везе да ли се ради о већем граду или обичној заосталој селендри, сви знају да су поткрадани од стране мрског им Београда. Да нема тог лоповског Београда, који се гради од њихове муке и крви, њима би цветале руже, јер би онда искористили све своје потенцијале.
– Господине, зашто штрајкујете и блокирате путеве?
– Зато! Док они у Београду тамо имају и од птице млеко, ми леба немамо да једемо! Све паре одма оду за Београд, а нама се после врати на кашичицу само!
– Али господине, Ваша фирма већ годинама прима паре од државе, коју највише пуни тај Београд порезима, а прича се да се у Вашој фирми систематски крало годинама, и да су крали сви – од теткице до директора, зато су сви до сад и ћутали?
– Није! Него паре лепо оду за Београд, а нас после нико не пита имају ли наша деца да једу!
———————————-
– Господине Локални Политичару, шта мислите да је узрок опште беспарице у нашој малој општини?
– Не да мислим, ја ЗНАМ шта је узрок! Све наше паре одма оду за Београд! Док они тамо зидају мостове, народ овде умире од глади! Е, зато се двеста метара асфалтира већ четири године, а не ко што ови из опозиције кажу да ја крадем и запошљавам фамилију по општини!
———————————-
– Тата, дај ми двеста динара!
– Нема бре.
– Како бре никад нема?
– Нема, све отишло за Београд! Донеси тати још једно пиво, па бежи да ми не малеришеш утакмицу, само ми још пет фали за дваес иљаде!
Preuzeto sa http://vukajlija.com