Помирљиво прихватање чињенице да у животу често не можеш ни на кога да се ослониш осим на себе.
– Драги, морам нешто да ти признам. Преварила сам те.
– Штаааа?! Са ким?!
– Па не знам како да ти кажем, много ми је непријатно.
– Шта не знаш? Говори! Са кумом? Мојим братом?
– Ију, далеко било!
– Значи са комшијом?
– Ма није!
– Па са ким?
– Са Мајом, оном кумином другарицом.
– А?
– Па кад смо кума и ја ишле у шопинг, ишла је и Маја са нама. Она нам је причала како је ишла и девојкама, а пробала је и тројку. Ја сам желела да пробам нешто ново. Била сам код ње у стану. Она се доста трудила, има веште руке, а и језик, али мени није пријало.
– Ух, добро је, ја мислио нешто озбиљно. Јбг, шта да ти кажем? Туђа рука свраб не чеша, хехе. Дођи да те ја почешам мало… Него… И кажеш, Маја воли тројку? Па могла би да је позовеш, да јој мало проширим видике, хехе…
– Стоко!
Preuzeto sa http://vukajlija.com