Poklič koji se najčešće mogao čuti po TV salama studentskih domova u Novom Sadu (kao i u drugim univerzitetskim centrima, stecištima budućih akademskih građana poreklom iz krševite, ali ponosne republike) za vreme utakmica fudbalske reprezentacije Jugoslavije krajem 80-ih godina prošlog veka.
Naime, Dejo Genije Savićević jeste bio virtuoz s loptom, ali nije baš bio u milosti selektora zbog svoje prevelike potrebe za soliranjem te je mečeve često počinjao s klupe….
Igra se treći minut prvog poluvremena, Mehmed Meša Baždarević šalje pogrešan pas. Dva prva reda u TV sali (rezervisana još u cik zore kratkom porukom: „Ko ođe šjedne kukala mu majka“) istog momenta skaču na noge junačke i kreće bujica komentara:
– Ama viđe ovog nesoja što čini!
– Ma vadi govna napolje, jadan!
– Ubači Deja, oca ti jebem!
– Ubači Deja! – horski odjekuje TV salom…
P.S. Eh, kakva su to fudbalska vremena bila kad jedan Genije nije imao sigurno mesto u nacionalnoj selekciji (iliti repki što bi rekli savremeni ljubitelji fudbala).
Preuzeto sa http://vukajlija.com