Štef i Ivek krenuli na skijanje. Vozili se
nekoliko sati i uhvatila ih jaka oluja.
Sklonili se na neku farmu i zamolili zgodnu gospođu
koja im je otvorila vrata da kod nje prenoće.
Ma znam da je vani grozno, ali nedavno sam ostala
udovica pa bi ljudi mogli svašta pričati ako vam
dopustim da prenoćite u kući. reče udovica.
Ne brinite! reče Štef Mi ćemo prespavati u štali, a
čim se vrijeme popravi, odlazimo!
Žena pristane i njih dvojica prespavaše u štali. Ujutro
se vrijeme popravilo i oni krenuše na put. Ostatak
vikenda proveli su uživajući u skijanju.
Oko devet mjeseci kasnije, Štef je iznenada dobio
pismo od nekog odvjetnika. Trebalo mu je neko
vrijeme da shvati da se radi o odvjetniku one zgodne
gospođe s farme. Ode on kod Iveka, pa ga pita:
Čuj, sjećaš se one zgodne udovice kod koje smo
prespavali kad nas je na skijanju uhvatila oluja?
Da, sjećam se. odgovori Ivek.
Jesi li ti možda usred noći ustao i posjetio gospođu?
Pa, jesam. reče Ivek zacrvenjevši se jer ga je Štef
prokužio.
Moram priznati da jesam.
I, jesi li se možda predstavio mojim imenom umjesto
da joj kažeš svoje?
Ivek je problijedio.
Da, jesam, sorry, stari. Zašto pitaš?
Nedavno je umrla i sve mi ostavila. kaže Štef.
Ostale viceve pogledajte na sajtu http://www.vicevi-dana.com