Ide Crvenkapa kroz šumu, kad odjednom pred nju iskoči vuk. Ona strugne na drvo, a vuk kaže:
●Crvenkapo, siđi, neću ti ništa!
●Ma daj, ne zezaj. Misliš da nisam čitala priču? Ja siđem a ti me pojedeš.
●Ĺ ta ti pada na pamet, ja sam Vuk Karadžić. Siđi slobodno.
Siđe Crvenkapa, kad ono – stvarno Vuk Karadžić.
Ide ona dalje, kad pred nju iskoči lav. Ona na drvo, a lav će odozdo:
●Siđi, Crvenkapo, valjda si čitala priču – u njoj nema lava.
●Znam ja to, ali i lavovi jedu ljude.
●Ma šta ti pada na pamet, ja sam Lav Tolstoj.
Siđe Crvenkapa, a lav skoči i pojede je!
Pouka: Rusima ne treba verovati!
Pročitajte još na strani: http://www.vicevi-dana.com